Reklama (javno oglašavati) je vrsta komunikacije kojom sponzor reklame pokušava uveriti publiku u korisnost određenog postupka, obično kupovine proizvoda ili usluge. Da bi postigao ovaj cilj autor reklame se služi svesnim ili
podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije i emocije u reklamnoj poruci. Reklamiranje se smatra delom komunikacijskog sistema marketinga. Moderno reklamiranje se razvilo s masovnom proizvodnjom krajem 19. i početkom 20. veka.
Oglašivači se najčešće trude povećati interes za reklamirani proizvod njegovim brendiranjem. Slika ili naziv proizvoda se ponavlja, zajedno s njegovim poželjnim osobinama, tako da se u svesti potrošača ustali veza između robne marke i pomenutih osobina.
Jedna od najvažnijih karakteristika reklame je način na koji ona stiže do potrošača reklamiranog proizvoda ili usluge. U ovu svrhu se koriste: televizija, radio, novine, časopisi, video-igre, internet, bilbordi, poštanske pošiljke, distribucija letaka i drugi načini.
Osim preduzeća koja reklamiraju svoje komercijalne proizvode i usluge, naručioci reklama mogu biti: političke partije, interesne grupe, verske organizacije i državne i javne ustanove. Reklame najčešće osmišljavaju reklamne agencije.
Istorija reklame
Izlaganje robe na tržnicama u antičko doba predstavljalo je prvobitni oblik reklame. Prve pronađene tablice s
.jpg)
komercijalnim reklamama potiču iz ruševina Pompeje. Na srednjovjekovnim pijacama putujući trgovci su vikanjem reklamirali svoje proizvode i usluge. Reklamiranje se ograničavalo na mesto gde je vršena prodaja ili trgovina, to jest na tržnicu ili radnju. Sa industrijskom revolucijom oko 1850 došlo je do odvajanja reklamiranja od mesta gde se vrši promet robe. Masovna proizvodnja je na tržište iznosila proizvode koji su, pored svoje osnovne upotrebne vrednosti, kod korisnika izazivali i emocionalne efekte. Prva luksuzna dobra su postala dostupna širim masama.
U drugoj polovini 19. i početkom 20. veka narod je sve više postajao masa potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Time je porastao društveni značaj potrošačkih dobara. Pojavile su se robne marke. Dvadesetih godina dvadesetog veka veliki zastakljeni izlozi prodavnica i zidne reklame izmenile su fizionomiju velikih gradova. Slogan "Slika govori više od hiljadu reči" potiče iz ovog vremena. Napredak elektrifikacije omogućio je pojavu prvih svetlećih reklama.
Od 1930-te došlo je do promene u paradigmi tržišta. Do tada su zbog ograničene ponude robe prodavači diktirali ponudu, a od tada tržištem dominiraju kupci koji mogu birati robu između više ponuda. Na njihovu odluku ne utiče više samo korisnost proizvoda, već i emocije.
Pojavom supermarketa pedesetih i šezdesetih godina došlo je do porasta značaja reklamiranja. Proizvod je morao da se na naki način izdvoji u odnosu na konkurenciju. Reklamiranjem je privlačena pažnja kupaca.
Reklama u dobu radija i televizije
Ranih 1920-tih pojavile su se prve radio-stanice. Njima su opremu dali proizvođači telekomunikacijske opreme koji su time težili povećati prodaju radio-aparata. Radijske programe su sponzorisale firme, a zauzvrat su one spominjane u radijskom programu. Uskoro su radio-stanice shvatile da je ekonomski isplativije prodati kratke segmente u svojim programima koje bi kupci-firme popunjavali komercijalnim porukama. Ta praksa se proširila na televiziju kasnih 1940-tih.
Velika borba se razvila između onih koji su smatrali da je radio komercijalna aktivnost, i onih koji su smatrali da je radio spektar javno dobro. U Ujedinjenom Kraljevstvu je osnovana "Britanska firma za radiodifuziju" (poznatija kao BBC) koja je 1927. proglašena javnim preduzećem. Na sličan način je u Kanadi osnovana javna "Kanadska korporacija za radiodifuziju" (Canadian Broadcasting Corporation). U SAD je prevagnuo komercijalni model, ali su radio-stanice obvezane da deluju u javnom interesu.
U šezdesetim razvijen je savremeni pristup reklamiranju, s neobičnim i kreativnim porukama. Recimo, Folksvagen se reklmirao porukama: "limun" i "zamislite malo", što je asociralo na oblik njihovog auta.
Pojavom TV stanice MTV 1980-ih došlo je do integracije sadržaja programa i reklamne poruke. U Severnoj Americi pojavili su se TV kanali koji isključivo emituju reklamni program.
Ekspanzija interneta dovela je do pojave reklamiranja na internetu 1990-ih. Danas neke internet prezentacije i servisi (recimo, pretraživač gugl) prodaju prostor na svojim internet stranicama za oglašavanje, ali se i trude da reklame budu u kontekstu onog zbog čega je korisnik pristupio servisu.
Skorašnja inovacija je gerilski marketing, gdje se proizvodi reklamiraju na neobične i neočekivane načine.
Oglašivači se najčešće trude povećati interes za reklamirani proizvod njegovim brendiranjem. Slika ili naziv proizvoda se ponavlja, zajedno s njegovim poželjnim osobinama, tako da se u svesti potrošača ustali veza između robne marke i pomenutih osobina.
Jedna od najvažnijih karakteristika reklame je način na koji ona stiže do potrošača reklamiranog proizvoda ili usluge. U ovu svrhu se koriste: televizija, radio, novine, časopisi, video-igre, internet, bilbordi, poštanske pošiljke, distribucija letaka i drugi načini.
Osim preduzeća koja reklamiraju svoje komercijalne proizvode i usluge, naručioci reklama mogu biti: političke partije, interesne grupe, verske organizacije i državne i javne ustanove. Reklame najčešće osmišljavaju reklamne agencije.
Istorija reklame
Izlaganje robe na tržnicama u antičko doba predstavljalo je prvobitni oblik reklame. Prve pronađene tablice s
U drugoj polovini 19. i početkom 20. veka narod je sve više postajao masa potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Time je porastao društveni značaj potrošačkih dobara. Pojavile su se robne marke. Dvadesetih godina dvadesetog veka veliki zastakljeni izlozi prodavnica i zidne reklame izmenile su fizionomiju velikih gradova. Slogan "Slika govori više od hiljadu reči" potiče iz ovog vremena. Napredak elektrifikacije omogućio je pojavu prvih svetlećih reklama.
Od 1930-te došlo je do promene u paradigmi tržišta. Do tada su zbog ograničene ponude robe prodavači diktirali ponudu, a od tada tržištem dominiraju kupci koji mogu birati robu između više ponuda. Na njihovu odluku ne utiče više samo korisnost proizvoda, već i emocije.
Pojavom supermarketa pedesetih i šezdesetih godina došlo je do porasta značaja reklamiranja. Proizvod je morao da se na naki način izdvoji u odnosu na konkurenciju. Reklamiranjem je privlačena pažnja kupaca.
Reklama u dobu radija i televizije
Ranih 1920-tih pojavile su se prve radio-stanice. Njima su opremu dali proizvođači telekomunikacijske opreme koji su time težili povećati prodaju radio-aparata. Radijske programe su sponzorisale firme, a zauzvrat su one spominjane u radijskom programu. Uskoro su radio-stanice shvatile da je ekonomski isplativije prodati kratke segmente u svojim programima koje bi kupci-firme popunjavali komercijalnim porukama. Ta praksa se proširila na televiziju kasnih 1940-tih.
Velika borba se razvila između onih koji su smatrali da je radio komercijalna aktivnost, i onih koji su smatrali da je radio spektar javno dobro. U Ujedinjenom Kraljevstvu je osnovana "Britanska firma za radiodifuziju" (poznatija kao BBC) koja je 1927. proglašena javnim preduzećem. Na sličan način je u Kanadi osnovana javna "Kanadska korporacija za radiodifuziju" (Canadian Broadcasting Corporation). U SAD je prevagnuo komercijalni model, ali su radio-stanice obvezane da deluju u javnom interesu.
U šezdesetim razvijen je savremeni pristup reklamiranju, s neobičnim i kreativnim porukama. Recimo, Folksvagen se reklmirao porukama: "limun" i "zamislite malo", što je asociralo na oblik njihovog auta.
Pojavom TV stanice MTV 1980-ih došlo je do integracije sadržaja programa i reklamne poruke. U Severnoj Americi pojavili su se TV kanali koji isključivo emituju reklamni program.
Ekspanzija interneta dovela je do pojave reklamiranja na internetu 1990-ih. Danas neke internet prezentacije i servisi (recimo, pretraživač gugl) prodaju prostor na svojim internet stranicama za oglašavanje, ali se i trude da reklame budu u kontekstu onog zbog čega je korisnik pristupio servisu.
Skorašnja inovacija je gerilski marketing, gdje se proizvodi reklamiraju na neobične i neočekivane načine.
Нема коментара:
Постави коментар