Bilbordi

Bilbord

"Bilbord je slobodnostojeći reklamni pano odgovarajućih dimenzija i materijala, namenjen za postavljanje reklamnih poruke".

Prvi su ga primijenili Amerikanci, u početku to je bila obična drvena ploča, s reklamnom porukom.

Kasnije je unapređen sa osvetljenjem, reflektorom koji ga je noću obasjavao. Novije verzije bilborda imaju svetlo koje se nalazi u unutrašnjosti bilborda tj.. i svetlo i sam plakat, koji je proziran, se nalaze u oviru plastičnog kućišta koje je i providno i otporno na atmosferske padavine.

Pretpostavlja se da je naziv potekao od dve reči Bill-račun i Board-ploča, ili kada se spoji, ploča koja plaća tj. tabla za iznajmljivanje.

Postoje bilbordi u kojima se folija s reklamom pomiče, jer je poznato da čovek najpre zapaža pokretne reklame.


Daljim usavršavanjima razvijeni su bilbordovi koji se razapinju u vidu platna na fasadama kuća. Poznati su i bilbordi koji se noću uz pomoć jakog svetla projektuju na fasadama kuća.

Neki bilbordi su u vasništvu firme koja se bave tim poslom te svome korisniku iznajmljuju određeni bilbord ili bilborde na određeno vreme uz naknadu.

Neke zgrade na prometnim mestima koriste svoje fasade i krovove za postavljanje bilborda i tu prihod ostvaruju stanari zgrade.

Poruka sa bilborda ne mora uvek biti reklamne prirode, može biti i informativne. Ali to je ipak rjeđi slučaj.




Na Bilbordima se koristi bez milosti ono što ljudima najviše privlači pažnju, manje više obnažene mlade
djevojke ili mladići, bebe, domaći ljubimci, poznate ličnosti ...

Za reklame se koriste i vozila (autobusi - trolejbusi - tramvaji - taksiji).



Istorija bilborda 
Podaci govore da je bilbord najstariji oblik komunikacije, zabeležen još kod starih Grka i Egipćana, i to u

obliku plakata. Preteče plakata nalaze se u egipatskim papirusima, sumerskim natpisima, rimskim pločicama s obavijestima o gladijatorskim i pozorišnim predstavama, srednjovjekovnim rukopisima. Nastanak plakata vezuje se za sredinu 15. veka, jer se samo tako mogao dobiti tekst u velikom tiražu koji se postavljao na javna mesta.


Od samog početka, vlast je u štampanom tekstu videla opasnost ravnu otkriću baruta zbog čega je preuzela pravo isticanja plakata i zavela strog nadzor u toj oblasti. U Francuskoj 1534. godine zaprećeno je javnim spaljivanjem u gradu onima koji lepe plakate bez dozvole i njihovim jatacima, a u Engleskoj je 1568. godine doneto naređenje da pravo štampe imaju samo fakulteti u Oxfordu I Cambridgeu i grad London.

Nagli razvoj započeo je sredinom 19. veka kada su postavljeni prvi reklamni stubovi predviđeni za velike formate. Čast da na taj način izloži svoje radove u Parizu stekao je slikar i grafičar Žil Šere. Kao uzor nametnuo mu se plakat Frederika Walkera "Žena u belom" koji je zbog novog stila 1871. god. u Londonu izazvao veliko oduševljenje. Sledeći taj način, Šere je u velikim kompozicijama slavio žensku lepotu, naglašavajući da voli velike formate npr.. 2,4 m jer na njih mogu stati figure žena u prirodnoj veličini.


Tih godina kada je plakat sticao privrženike, neki umetnici doživeli su "krizu savesti" i pristali su da im se na slikama dopiše naziv nekog proizvoda i taj rad upotrebi u reklamne svrhe. Na tu ideju prvi je došao direktor poduzeća "Pears 'soap" koji nagovorio slikara Johna Milejza da ustupiti svoje delo - portret dečaka koji pravi mehuriće od sapunice-da bi se njime reklamirao sapun. Neverovatan uspeh "Bubbles" potstaknuo je crtače da ponude plakate s opštom namenom, gde je uz neutralnu sliku pisalo "Nečiji džem" ili "Nečije mleko", što je omogućavalo kupcu plakata da sam upiše ime svog proizvoda ili preduzeća.

Drugo zlatno doba plakata bilo je dvadesetih i tridesetih godina 20.veka i njemu su posebno doprinela dva velika imena: E. Maknajt Kaufer u Britaniji i A. Muron Kasandra u Francuskoj.

Prednosti oglašavanja 

• Oglas je dostupan 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji;
• Mogućnost dostizanja mlade i mobilne publike iz boljestojeće grupe uz mogućnost ciljnog usmeravanja lokacije plakata;
• Omogućeno je pokrivanje cielog zemaljskog područja;
• Imaju najniže troškove po izloženosti u poredjenju sa klasičnim medijima;
• Pogodno je za jednostavne oglase relativno poznatih preduzeća;

Nedostaci oglašavanja 

• Nemogućnost detaljnog čitanja i posmatranja plakata, a uticaj poruke na publiku zavisi od uticaja okruženja;
• Teško je izmeriti ko je i koliko ljudi je videlo oglas;
• Oglašavanje putem bilborda je toliko popularno da su sve atraktivnije lokacije unapred rezervirane;
• Zbog rezervacije površina i vremena za pravljenje plakata, potrebno je duže planiranje kampanje;
• Zbog popularnosti često dolazi do zagušenja oglasnih površina te smanjenja mogućnosti pamćenja poruke;
• Nemogućnost kontrole nad svim plakatima ostavlja mogućnost uništavanja istih od strane huligana;
• Kako najčešće stoje pored puta, često odvlače pažnju vozačima. Zato su u nekim državama slike provokativnih djevojka na bilbordima strogo zabranjene;